Kada dete odbija da uči, ne radi domaće zadatke ili pokazuje malo interesovanja za školu, roditelji se često pitaju gde greše i kako da ga motivišu. Međutim, da bismo pronašli odgovor, važno je da najpre razumemo kako se motivacija za učenje razvija.

Ako se vaše dete često budi tokom noći, verovatno ste se barem jednom zapitali da li je to normalno, da li radite nešto pogrešno i da li postoji način da konačno svi u porodici počnete bolje da spavate. Učestala noćna buđenja jedan su od najčešćih razloga zbog kojih nam se roditelji obraćaju za pomoć. Iako mogu biti veoma iscrpljujuća za celu porodicu, važno je znati da njihovi uzroci nisu uvek isti i da ne zahtevaju sva buđenja isti pristup.

Kada govorim o asocijacijama spavanja, jako je bitno da razumete da asocijacije same po sebi nisu loše. Naprotiv. Svaki čovek ima određene asocijacije koje njegovom nervnom sistemu šalju signal da je vreme za odmor i san. Kod odraslih to može biti tuširanje, tišina, prigušeno svetlo, knjiga, zvuk klime ili određeni položaj u krevetu. Kod dece je princip potpuno isti. Asocijacije spavanja definišu se kao aktivnosti, obrasci i postupci koje ponavljamo pre uspavljivanja kako bi nervni sistem prepoznao da dolazi vreme za san. Problem nastaje onda kada asocijacija postane toliko jaka da dete bez nje više ne može da nastavi ciklus spavanja.

Kada govorim o asocijacijama spavanja, jako je bitno da razumete da asocijacije same po sebi nisu loše. Naprotiv. Svaki čovek ima određene asocijacije koje njegovom nervnom sistemu šalju signal da je vreme za odmor i san. Kod odraslih to može biti tuširanje, tišina, prigušeno svetlo, knjiga, zvuk klime ili određeni položaj u krevetu. Kod dece je princip potpuno isti. Asocijacije spavanja definišu se kao aktivnosti, obrasci i postupci koje ponavljamo pre uspavljivanja kako bi nervni sistem prepoznao da dolazi vreme za san. Problem nastaje onda kada asocijacija postane toliko jaka da dete bez nje više ne može da nastavi ciklus spavanja.

San dece školskog uzrasta jedna je od najpotcenjenijih tema savremenog modernog roditeljstva. I upravo zato u ovom blogu želim da govorim o stvarima koje vi kao roditelji dece školskog uzrasta morate da znate, jer posledice nedovoljnog i nekvalitetnog sna često ne vidimo odmah, ali ih organizam deteta oseća svakodnevno.

Ako ste se ikada našli u situaciji da vas bole ruke, da ste iscrpljeni, a vaša beba ne može da zaspi nikako drugačije osim uz nošenje, ljuljanje ili konstantnu blizinu, niste jedini. Mnogi roditelji upravo u tim momentima počinju da osećaju nemoć, frustraciju i umor koji se gomila iz dana u dan. Često imate osećaj da čim pokušate da spustite bebu, ona se budi i počinje da plače, kao da san nikada nije ni započeo. I vrlo brzo se na ovaj način stvara obrazac u kome beba zaspi isključivo uz pokret, ruke ili dodatnu pomoć, dok svaki pokušaj promene deluje kao da samo pogoršava situaciju.

Ako ti deluje da beba stalno plače, a ne uspevaš da pronađeš jasan razlog, vrlo je moguće da odgovor već postoji u njenom snu. U prvim mesecima, san i plač su mnogo povezaniji nego što na prvi pogled izgleda. Beba koja nema stabilan ritam spavanja, koja teško zaspi ili se često budi, mnogo lakše ulazi u stanje razdražljivosti i plača tokom celog dana. Zato se često ne radi o tome da beba „stalno nešto traži“, već da ne uspeva da dobije ono što joj je najpotrebnije: kvalitetan san.

Roditelji često ptretražuju na internetu: zašto dete ne može da zapamti, zašto mu treba dugo da nauči, zašto nema koncentraciju… Kada dete ne spava dovoljno ili nema kvalitetan san, njegov mozak nema mogućnost da obradi informacije koje je tokom dana učilo. Tada učenje postaje sporije, teže i često bez rezultata, bez obzira na uložen trud.

Respiratorne infekcije su jedan od najčešćih razloga zbog kojih se roditelji obraćaju pedijatru. Zapušen nos, kašalj, česta prehlada. I vrlo često se fokus stavlja na imunitet kroz suplemente, ishranu i spoljne faktore. Ali postoji jedan deo koji se često zanemaruje. San. Ne kao usputna stavka, već kao proces koji direktno utiče na način na koji se organizam deteta brani i oporavlja.

Boravila sam 4 dana na Svetskom kongresu pedijatrijskog spavanja u Firenci i jedna od tema o kojoj se možda najviše govorilo, pored cirkadijalnog ritma i razvoja sna kod dece, jeste upravo melatonin. I zanimljivo je koliko je melatonin danas postao „rešenje“ o kojem roditelji sve češće razmišljaju. Melatonin jeste trenutno trend. Ali ono što želim odmah na početku da vam kažem jeste — on nije brzo rešenje i nije bezazlen. I upravo zato sam odlučila da napišem ovaj tekst, da zajedno malo proširimo sliku i da razumete šta je melatonin, kada se koristi i zašto u većini situacija zapravo nije prvi korak.

Regresije sna kod beba su jedan od najčešćih razloga zbog kojih roditelji traže pomoć kada dođe do naglog pogoršanja spavanja. Beba koja je do juče spavala stabilno odjednom počinje da se budi noću, teško uspavljuje i deluje nemirno. Iako se često doživljavaju kao problem, regresije sna su zapravo pokazatelj razvoja. U ovom tekstu ćete razumeti šta su regresije sna, zašto se javljaju i kako da postavite temelje koji će pomoći detetu da kroz ove faze prođe uz što manje stresa.

Jedno od najčešćih pitanja koje roditelji postavljaju jeste: „Koliko je san zaista važan za razvoj deteta?“ Iako se san često posmatra kao odmor, njegova uloga je mnogo kompleksnija i direktno povezana sa razvojem mozga, regulacijom tela i ponašanjem deteta. U ovom tekstu objašnjavam kako san utiče na razvoj iz različitih stručnih uglova i zašto ova tema počinje mnogo ranije nego što većina roditelja misli.