Zašto je postavljanje granica danas toliko teško?

Kada razgovaram sa roditeljima u savetovalištu, primećujem da većina nema dilemu da li želi najbolje svom detetu. Naprotiv, roditelji su danas informisaniji nego ikada ranije. Čitaju knjige, slušaju podkaste, prate stručnjake na društvenim mrežama i ulažu mnogo vremena u svoje roditeljstvo.

Pa ipak, uprkos svim informacijama kojima raspolažemo, mnogi roditelji imaju osećaj da im je postavljanje granica teže nego prethodnim generacijama.

Zašto?

Jedan od razloga jeste to što se roditeljstvo poslednjih godina značajno promenilo. Nekada je autoritet roditelja bio nešto što se gotovo nije dovodilo u pitanje. Danas roditelji žele odnos zasnovan na poverenju, bliskosti i razumevanju, što je svakako pozitivan pravac. Međutim, u želji da izbegnu strogoću svojih roditelja, mnogi odlaze u drugu krajnost i počinju da izbegavaju svako postavljanje granica.

Roditelji tada često osećaju grižu savesti kada kažu „ne“, odlažu reakciju ili popuštaju kako bi izbegli konflikt sa detetom.

Problem nije u ljubavi ili bliskosti. Problem nastaje kada dete nema jasne okvire u kojima može da se oseća sigurno.

Kako je moderno roditeljstvo promenilo autoritet roditelja?

Jedan od najvećih izazova savremenog roditeljstva jeste pogrešno razumevanje autoriteta.

Pravi autoritet ne znači da vas se dete plaši. Takođe, autoritet ne podrazumeva vikanje, kažnjavanje ili strogu disciplinu. On znači da u vama vidi osobu koja dosledno postavlja granice, pruža sigurnost i ostaje mirna čak i kada prolazi kroz snažne emocije.

Nažalost, mnogi roditelji nose iskustva iz svog detinjstva koja utiču na način na koji danas vaspitavaju svoju decu.

Neki su odrastali uz previše kazni, kritike ili strogoće, pa sada žele potpuno drugačije roditeljstvo. Drugi pokušavaju da izbegnu sve ono što ih je bolelo kao decu, pa nesvesno postaju previše popustljivi.

Sa druge strane, savremen život donosi još jedan veliki izazov – nedostatak vremena.

Posao, obaveze i svakodnevni tempo često dovode do toga da roditelji nemaju dovoljno energije za dosledno postavljanje granica. Ponekad je jednostavnije popustiti nego ulaziti u još jedan konflikt nakon napornog dana.

Međutim, upravo doslednost predstavlja jedan od najvažnijih temelja zdravog vaspitanja.

Zašto kazna ne uči dete odgovornosti?

Kada vaše dete uradi nešto što nije prihvatljivo, sasvim je prirodno da poželite da odmah reagujete. Međutim, način na koji reagujemo pravi ogromnu razliku.

Kazna često nastaje iz frustracije, besa ili želje da dete odmah prestane sa neželjenim ponašanjem. Zbog toga je njen fokus uglavnom na tome da dete oseti neprijatnost.

Međutim, dete tada najčešće ne razmišlja o tome šta je uradilo.

Razmišlja o tome kako da sledeći put izbegne kaznu.

Zbog toga brojna istraživanja pokazuju da kažnjavanje ne razvija unutrašnju odgovornost, već spoljašnju kontrolu ponašanja. Dete se ponaša prihvatljivo samo kada postoji mogućnost da bude kažnjeno.

Osim toga, česta upotreba kazni može dovesti do:

• razvoja straha,
• narušenog odnosa između roditelja i deteta,
• povećane agresivnosti,
• nižeg samopouzdanja,
• slabijeg razvoja samoregulacije.

O ovome govori i veliki broj istraživanja koja ukazuju da stroge kaznene metode ne doprinose dugoročnom razvoju odgovornog ponašanja. Više možete pročitati ovde.

Kazna ili posledica – u čemu je razlika?

Ovo je pitanje koje mi roditelji veoma često postavljaju.

Na prvi pogled deluje kao da su kazna i posledica isto, ali među njima postoji veoma važna razlika.

Kazna je najčešće neprijatnost koju roditelj određuje kako bi dete „naučilo lekciju“. Ona često nema logičnu vezu sa ponašanjem koje želimo da promenimo.

Na primer, vaše dete prospe sok po stolu, a vi mu zabranite gledanje crtanog.

Da li postoji povezanost između ta dva događaja?

Ne postoji.

Sa druge strane, logična posledica bila bi da dete zajedno sa vama obriše prosuti sok.

Na taj način dete ne oseća da ga roditelj kažnjava, već uči da svaki postupak ima svoju posledicu.

Upravo zbog toga posledice razvijaju odgovornost mnogo efikasnije od kazni.

Ako želite detaljno da naučite kako da odaberete adekvatne posledice u različitim situacijama, pripremila sam priručnik Izaberi pravu posledicu, koji možete poručiti OVDE.

Zašto moralna zrelost igra važniju ulogu od uzrasta?

Roditelji često očekuju od deteta da razume posledice svog ponašanja samo zato što je napunilo određeni broj godina.

Međutim, razvoj odgovornosti ne zavisi isključivo od uzrasta.

Mnogo važniji faktor jeste moralna zrelost.

Deca postepeno razvijaju sposobnost da razumeju kako njihovi postupci utiču na druge ljude. Ona ne dolaze na svet sa razvijenim osećajem odgovornosti, empatije ili razumevanjem pravila. Sve to uče kroz iskustvo i odnos sa odraslima.

Zbog toga nije realno očekivati da malo dete razume posledice svog ponašanja na isti način kao starije dete.

Kada razumete razvojne mogućnosti svog deteta, lakše ćete postaviti realna očekivanja, izabrati odgovarajuće posledice i ostati dosledni.

Upravo zato kažnjavanje često ne daje željene rezultate – od deteta očekujemo nešto za šta ono razvojno još nije spremno.

Kako posledice pomažu detetu da razvije odgovornost?

Za razliku od kazni, posledice imaju cilj da dete nešto nauči.

Kada su logične, dosledne i primerene uzrastu, one pomažu detetu da poveže svoje ponašanje sa njegovim ishodom.

Na taj način dete razvija osećaj odgovornosti, a ne straha.

Pored toga, posledice doprinose:

• razvoju samostalnosti,
• boljoj samoregulaciji,
• većem osećaju sigurnosti,
• smanjenju konflikata između roditelja i deteta,
• jačanju međusobnog poverenja.

Kada počnete dosledno da primenjujete posledice umesto kazni, primetićete da vaš odnos sa detetom postaje mirniji. Vaše dete će znati šta može da očekuje, granice će postati jasnije, a potreba za stalnim opominjanjem postepeno će se smanjivati.

Više o razlikama između kazne i posledica možete pročitati i u prethodnom blogu.

Kako postaviti granice bez kažnjavanja?

Postavljanje granica ne znači da treba da budete strogi, niti da vaše dete treba da trpi neprijatnost kako bi naučilo lekciju.

Granice predstavljaju način da detetu pokažemo šta se od njega očekuje, dok posledice predstavljaju priliku da iz svojih izbora nešto nauči.

Kada ostanete mirni, dosledni i usmereni na učenje, a ne na kažnjavanje svoga deteta, vaše dete će razviti unutrašnju odgovornost. Upravo je to cilj vaspitanja – ne da vas dete sluša zato što se plaši kazne, već zato što razume da su određena pravila važna.

Ako želite da naučite kako da u različitim svakodnevnim situacijama birate posledice koje su primerene uzrastu deteta, logične i efikasne, detaljna objašnjenja, primere i smernice možete pronaći u priručniku Izaberi pravu posledicu. Priručnik možete poručiti OVDE.