Kada beba treba da pređe na jednu dremku?

Najčešće se prelazak sa dve dremke na jednu dešava tokom druge godine života, često između 12. i 15. meseca. Ipak, ne postoji jedan tačan uzrast kada svaka beba treba da pređe na jednu dremku. Neka deca će biti spremna ranije, neka kasnije, a kod neke dece će sam prelazak trajati nekoliko nedelja.

Zato roditeljima ne bih savetovala da gledaju samo broj meseci.

Ako je dete napunilo godinu dana i jednog dana odbije jutarnju dremku, to ne znači automatski da je vreme da pređe na jednu. Isto tako, ako dete sa 15 ili 16 meseci i dalje ponekad traži dve dremke, to ne znači da nešto nije u redu.

Važnije od uzrasta jeste da posmatramo šta se dešava sa detetovim snom.

Da li već neko vreme odbija jednu od dremki? Da li može da izdrži duži period budnosti bez znakova umora? Da li nakon jedne dremke ostaje raspoloženo i može normalno da izdrži do večernjeg spavanja?

Tek kada pogledamo sve to zajedno možemo da procenimo da li je dete zaista spremno za prelazak na jednu dremku.

Kako prepoznati da je beba spremna za prelazak na jednu dremku?

Kada dete počne da odbija jednu dremku, roditelji često pomisle: „Očigledno mu više nije potrebna.“

Ali ovde treba napraviti jednu važnu razliku.

Nije isto kada dete neće da spava i kada detetu više nije potrebna dremka.

Ako dete nekoliko dana neće da zaspi u vreme kada je ranije redovno spavalo, to može biti znak da se njegovo vreme budnosti produžilo. Ali može biti i posledica drugačijeg dana, boljeg noćnog sna, razvojne faze ili nečega što se privremeno promenilo.

Kod stvarnog prelaska na jednu dremku obično vidimo obrazac koji se ponavlja.

Dete počinje sve češće da odbija jednu od dremki, može duže da bude budno ujutru, a zatim bez problema odspava jednu dužu dremku kasnije tokom dana. Nakon toga je dovoljno odmorno da izdrži do večeri, bez izraženog umora i bez velikog poremećaja noćnog sna.

To je mnogo značajniji pokazatelj od jednog dana kada dete nije htelo da zaspi.

Šta ako beba počne da odbija jutarnju dremku?

Ovo je veoma česta situacija.

Dete koje je do tada bez problema spavalo ujutru odjednom ne želi da zaspi. Roditelj ga stavi na spavanje, ali dete se igra, ustaje, priča, okreće se i deluje kao da mu se uopšte ne spava.

I tada vrlo lako zaključimo: „Gotovo, prelazi na jednu dremku.“

Ali možda nije spremno da potpuno izbaci jutarnje spavanje.

Možda mu samo više ne odgovara vreme u koje je do sada išlo na prvu dremku.

Kako dete raste, period budnosti se produžava. Zato se i dnevna dremka može postepeno pomerati. Ono što je ranije bilo vreme za prvu dremku sada može postati vreme za igru, šetnju ili ručak, a potreba za spavanjem pojavi se nešto kasnije.

Zato ne moramo odmah da biramo između dve dremke i jedne dremke.

Nekada je dovoljno da dremku pomerimo.

Kako izgleda prelazak sa dve dremke na jednu?

Prelazak sa dve dremke na jednu najčešće nije potpuno linearan.

Može se dogoditi da dete nekoliko dana spava jednom, pa ponovo dva puta. Jednog dana bez problema izdrži do ručka, dok mu je sledećeg dana već ujutru potrebna kratka dremka.

Roditelji se tada često zabrinu i pomisle da su „pokvarili raspored“.

Niste.

Tokom prelaska dete još uvek pokušava da pronađe novi ritam i sasvim je moguće da mu različitim danima treba različita količina dnevnog sna.

Zato bih tokom ovog perioda više pratila dete nego sat.

Ako je prethodne noći dobro spavalo i ujutru je odmorno, možda će bez problema izdržati do jedne dremke. Ako je noć bila lošija ili je dete ranije ustalo, možda će mu tog dana biti potrebna i druga, kraća dremka.

Jedna dremka nije pravilo koje dete mora da poštuje svakog dana od trenutka kada smo odlučili da je vreme za prelazak.

Koliko treba da traje jedna dremka?

Kada dete pređe sa dve dremke na jednu, ta dremka obično postaje duža jer sada predstavlja glavni period dnevnog sna.

Ipak, ne bih roditeljima preporučila da se opterećuju jednom određenom brojkom.

Neko dete će spavati sat i po, neko dva sata, a neko će u početku spavati kraće pa će se dremka postepeno produžavati.

Mnogo važnije pitanje je: kako dete funkcioniše nakon te dremke?

Ako se probudi odmorno, raspoloženo je i bez problema izdrži do večernjeg spavanja, verovatno dobija ono što mu je potrebno.

Ako se probudi i vrlo brzo ponovo pokazuje znake umora, postaje razdražljivo i teško izdržava do večeri, možda mu još uvek treba više dnevnog sna.

Zato trajanje dremke ne možemo posmatrati odvojeno od ostatka dana.

Da li prerano ukidanje druge dremke može da poremeti noćni san?

Može, i upravo zato ne bih žurila sa prelaskom na jednu dremku.

Kada dete još uvek ima potrebu za dve dremke, prerano ukidanje jedne može dovesti do toga da do večeri bude preumorno. A preumor ne znači nužno da će dete lakše zaspati i bolje spavati tokom noći.

Može se dogoditi upravo suprotno: teže uspavljivanje, više noćnih buđenja ili ranije jutarnje buđenje.

Zato, ako se nakon prelaska na jednu dremku odjednom pogoršao noćni san, nemojte odmah zaključiti da je problem u noći.

Pogledajte šta se promenilo tokom dana.

Da li dete sada predugo ostaje budno? Da li je dremka prekratka? Da li je večernje uspavljivanje pomereno? Da li je dete pred spavanje već izrazito umorno?

San posmatramo kao celinu, a ne kao odvojene delove dana.

Ovo je posebno važno jer se potrebe za dnevnim snom menjaju tokom prve dve godine života, a vaš postojeći tekst o dnevnoj dremci upravo obrađuje i pitanje zašto je ne treba prerano ukidati.

Šta ako dete nekad spava jednom, a nekad dva puta?

Tokom prelaska sa dve dremke na jednu ovo je potpuno moguće.

I ne znači da ste napravili grešku.

Ako dete jednog dana može da izdrži do jedne duže dremke, a sledećeg dana mu je potrebna i kratka jutarnja dremka, možete pratiti njegove potrebe umesto da insistirate da svaki dan izgleda isto.

Ponekad će upravo takav period promenljivog ritma prethoditi potpunom prelasku na jednu dremku.

Važno je samo da druga dremka, ako je dete još uvek povremeno traži, ne bude toliko kasno da počne da otežava večernje uspavljivanje.

Cilj nije da dete što pre ima jednu dremku.

Cilj je da ima dovoljno sna.

Kako pomoći bebi tokom prelaska na jednu dremku?

Ako vidite da se vreme prve dremke postepeno pomera, možete ga pomerati i vi, umesto da je odjednom potpuno ukinete.

Detetu je potrebno vreme da se navikne na duži period budnosti. Zbog toga je sasvim moguće da će mu u početku prijati ranije večernje spavanje dok se novi ritam ne ustali.

Nemojte pokušavati da dete održite budnim po svaku cenu samo zato što želite da „izdrži do podneva“.

Ako vidite jasne znake umora, to je informacija koju treba uzeti u obzir.

Na kraju, dete nije raspored.

Raspored treba da se prilagodi detetu, a ne da dete svakog dana pokušavamo da uguramo u raspored koji smo mi zamislili.

Upravo razumevanje biološkog ritma, budnih prozora, znakova umora i premora predstavlja jedan od temelja pristupa koristim u radu sa roditeljima. I to je ujedno prvi modul Philipove metode.

Ako želite da bolje razumete kako funkcioniše biološki ritam vašeg deteta, kako da prepoznate njegove potrebe za snom i kako da postepeno uvedete rutinu koja mu odgovara, više o tome možete pronaći u Philipovoj metodi.

Ukoliko vam je potrebna dodatna podrška

Ako niste sigurni da li je vaše dete spremno za prelazak sa dve dremke na jednu, ili vam je teško da pronađete ritam koji odgovara njegovim potrebama, individualno savetovanje može vam pomoći da bolje razumete šta se trenutno dešava sa njegovim snom.

Tokom savetovanja zajedno možemo sagledati dnevni i noćni san vašeg deteta, njegove potrebe i navike, a zatim pronaći način da promene uvedete postepeno i u skladu sa njegovim ritmom.

Više informacija o individualnom savetovanju možete pronaći ovde.