Zašto noćna buđenja nisu problem koji se rešava za tri dana

U svetu roditeljstva često ćete naići na obećanja da će vaše dete početi da spava celu noć za tri, pet ili sedam dana. Takva obećanja zvuče primamljivo kada ste umorni, iscrpljeni i neispavani. Međutim, biologija dečjeg sna ne funkcioniše na taj način.

Učestala noćna buđenja ne rešavaju se kupovinom magičnog proizvoda, niti primenom univerzalnog saveta koji odgovara svakom detetu. Da bi dete kvalitetnije spavalo, potrebno je razumeti šta se zapravo događa u njegovom nervnom sistemu, mozgu i telu.

Godinama govorim isto: nisam pristalica metoda koje podrazumevaju ostavljanje deteta da plače niti brzih pristupa koji zanemaruju razvojnu biologiju. Kada pokušavamo da rešimo problem bez razumevanja njegovog uzroka, često ne rešavamo problem već samo utišavamo njegov simptom.

Kada su učestala noćna buđenja zapravo normalna?

Prva stvar koju roditelji treba da znaju jeste da postoje periodi života kada su učestala noćna buđenja potpuno očekivana i razvojno normalna.

Mnogi roditelji tada pomisle da je dete „pokvarilo san“ ili da je „nazadovalo“. Često se koristi izraz regresija spavanja, ali ja taj izraz ne volim.

U najvećem broju slučajeva ne radi se o regresiji, već o napretku. Dete prolazi kroz važne razvojne promene, a njegov mozak, nervni sistem i obrasci ponašanja nastavljaju da sazrevaju.

Kada dete počne da puzi, sedi, ustaje, govori prve reči ili intenzivnije istražuje svet oko sebe, mozak prolazi kroz ogromne promene. Upravo te promene mogu privremeno povećati broj noćnih buđenja.

To najčešće nije znak da nešto radite pogrešno, već da vaše dete prolazi kroz važan period razvoja.

Biološki uzroci učestalih noćnih buđenja

Prva velika grupa uzroka jesu biološki faktori.

To su procesi koji se odvijaju unutar organizma deteta i na koje roditelji često ne mogu direktno uticati.

Najčešći biološki uzroci uključuju:

• razvojne skokove
• sazrevanje nervnog sistema
• prehlade i virusne infekcije
• skrivene upale uha
• izbijanje zuba
• povišenu telesnu temperaturu
• reakcije nakon vakcinacije
• različita akutna ili hronična zdravstvena stanja

Mnogi roditelji ne znaju da se reakcije na određene vakcine mogu javiti i više dana nakon vakcinacije. Posebno nakon MMR vakcine pojedina deca mogu pokazivati promene u spavanju i do dve nedelje nakon primanja vakcine.

Dobra vest je da su ovakva buđenja najčešće prolazna. Kada biološki uzrok prođe, san se kod većine dece postepeno i spontano stabilizuje.

Za roditelje koji žele da dodatno razumeju razvojne faze i opšte potrebe beba, postoje i pouzdani edukativni izvori kao što je Bebac, koji se bave ranim razvojem i svakodnevnim izazovima roditeljstva.

Mehanički faktori: kada dete reaguje na promene oko sebe

Drugu grupu uzroka nazivam mehaničkim faktorima.

To nisu bolesti niti razvojni skokovi. To su promene u detetovom okruženju.

Dete je biće rutine i predvidivosti. Kada se svet oko njega promeni, njegov nervni sistem mora da se prilagodi.

Takve promene mogu biti:

• polazak u vrtić
• promena dadilje
• dolazak novog člana porodice
• preseljenje
• promena sobe
• putovanja
• povratak majke na posao
• duže odvajanje od roditelja

Iako odraslima ove promene mogu delovati male, za dete predstavljaju značajne životne događaje.

Zbog toga nije neobično da dete tokom perioda adaptacije češće traži kontakt sa roditeljima tokom noći.

Da li učestala noćna buđenja štete razvoju deteta?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja koje roditelji postavljaju.

Odgovor nije jednostavan.

Kada su uzrok biološki ili razvojni faktori, sama noćna buđenja neće štetiti razvoju deteta.

Međutim, važno je posmatrati širu sliku.

Ako se tokom dužeg perioda razviju obrasci koji dovode do hronične fragmentacije sna, tada možemo govoriti o posledicama koje utiču na:

• raspoloženje
• koncentraciju
• emocionalnu regulaciju
• ponašanje
• porodičnu dinamiku

Zato cilj nije da dete nikada ne bude budno tokom noći niti da nikada ne traži bliskost i podršku roditelja. Cilj je da ima kvalitetan, razvojno primeren san koji će podržati njegov rast, razvoj i svakodnevno funkcionisanje.

Treći faktor: asocijacije spavanja

Pored bioloških i mehaničkih faktora postoji i treća grupa uzroka.

To su asocijacije spavanja.

Ovde želim da razjasnim jednu veoma važnu stvar.

Nemojte dozvoliti da vam neko kaže da ćete držanjem bebe u naručju stvoriti problem sa spavanjem kod novorođenčeta.

Bebe mlađe od šest meseci ne formiraju asocijacije spavanja na način na koji ih formiraju starija deca.

U tom periodu dominantnu ulogu ima razvojna biologija.

Tek nakon šestog meseca počinju da se stvaraju stabilnije veze između načina uspavljivanja i očekivanja koja dete razvija tokom noći.

Zbog toga je važno razlikovati razvojne potrebe od naučenih obrazaca.

To nisu iste stvari.

Ukoliko ste trudni i želite na vreme da se pripremite za dolazak bebe i sve ono što vas očekuje u prvim nedeljama i mesecima, Bukvar za trudnice može vam pomoći da taj period dočekate sa više sigurnosti i razumevanja.

Kako pomoći detetu koje se često budi?

Prvi korak nije da pokušamo da promenimo dete, već da razumemo šta stoji iza njegovih buđenja i šta nam time poručuje.

Upravo na tom principu zasniva se i Philipova metoda: pristup koji polazi od razumevanja biologije sna, razvojnih potreba deteta i faktora koji utiču na njegovo spavanje.

Tek kada razumemo zašto se dete budi možemo doneti kvalitetnu odluku o tome kako da mu pomognemo.

Postavite sebi nekoliko pitanja:

• Da li je dete zdravo?
• Da li prolazi kroz razvojni skok?
• Da li postoji promena u okruženju?
• Da li postoji nova rutina?
• Da li su prisutne asocijacije spavanja?

Već sama potraga za odgovorima na ova pitanja često nas dovede do velikog dela rešenja.

Različiti uzroci zahtevaju različita rešenja

Kada je uzrok biološke prirode, najvažnije je pružiti detetu podršku i razumevanje dok taj period ne prođe.

Ako su buđenja povezana sa velikim promenama u detetovom okruženju, fokus je pre svega na odnosu, povezanosti i osećaju sigurnosti.

U takvim situacijama posebno su važni:

• emocionalna dostupnost roditelja
• predvidive rutine
• fizička blizina
• osećaj sigurnosti

Ako su u pitanju asocijacije spavanja, tada je potrebno razumeti kako su nastale i kako se postepeno mogu menjati.

Ono što posebno naglašavam jeste da se asocijacije ne bi trebalo menjati u periodima kada postoje izraženi biološki uzroci učestalih buđenja.

Takve situacije često viđamo oko:

• 7. meseca
• 9. meseca
• 14. meseca
• 18. i 19. meseca života

Tada dete prolazi kroz intenzivne razvojne promene i nije idealan trenutak za velike promene u načinu uspavljivanja.

Na našem sajtu možete pronaći brojne tekstove o biologiji dečjeg sna, noćnim buđenjima, asocijacijama spavanja, rutinama i emocionalnom razvoju dece. Pozivamo vas da istražite i ostale blogove i pronađete informacije koje će vam pomoći da sa više sigurnosti i manje stresa podržite svoje dete na putu ka kvalitetnijem snu.