Kako motivisati dete da uči bez prisile?

Jedna od najvećih zabluda kada govorimo o učenju jeste da verujemo da su neka deca jednostavno rođena da vole školu, knjige i sate provedene za radnim stolom. Takva deca postoje, ali njihov broj je mali. Većina dece se ne rađa sa prirodnom željom da sedi i uči, baš kao što se ne rađa sa željom da trenira svaki dan ili da vežba neki instrument.

Učenje nije nešto što deca jednostavno vole ili ne vole. Kao i mnoge druge životne navike, ono se razvija vremenom.

Zato je važno da kao roditelji razumemo da motivacija za učenje ne dolazi sama od sebe. Način na koji razgovaramo sa detetom o školi, znanju i budućnosti ima mnogo veći uticaj nego što mislimo.

Zašto moje dete neće da radi domaći zadatak?

Roditelji često misle da dete odbija domaći zato što je lenjo, nezainteresovano ili neposlušno. Međutim, u najvećem broju slučajeva razlog je mnogo jednostavniji.

Dete ne vidi smisao.

Kada dete ne razume zašto nešto radi, teško će pronaći motivaciju da to radi redovno. Zato u razgovoru sa decom mnogo više pažnje posvećujem tome da razumeju čemu im određeno znanje služi, nego insistiranju na tome da nešto moraju da urade samo zato što je zadato.

Naravno, nije svaki problem sa učenjem posledica nedostatka motivacije. Ponekad dete želi da uči, ali ima poteškoće da održi pažnju i koncentraciju. O tome detaljnije govorim u tekstu Zašto moje dete ne može da se koncentriše i uči i kakve veze san ima s tim.

Kako da dete zavoli školu?

Ne možemo naterati dete da voli školu.

Ali možemo pomoći detetu da razume čemu škola služi.

Škola nije cilj sama po sebi. Škola je alat koji pomaže detetu da jednog dana dođe do života kakav želi da živi. Kada dete počne da povezuje školsko gradivo sa svojim budućim željama, odnos prema učenju se značajno menja.

Zašto koristim sistem predstavljanja profesija?

U savetovalištu koristim sistem koji nazivam predstavljanje profesija.

Već od prvog razreda osnovne škole deca mogu da počnu da upoznaju različita zanimanja. Ne da bi odmah odlučila čime će se baviti, već da bi počela da razumeju kako izgleda svet odraslih.

Važno je da dete zna koje profesije postoje, šta one podrazumevaju, koje su njihove prednosti, koji su izazovi i kakav način života određene profesije najčešće donose.

Kako pomoći detetu da pronađe svoja interesovanja?

Ne treba svako dete da bude lekar, advokat, profesor ili inženjer.

Dete treba da razvija svoje talente i svoje prirodne sklonosti.

Na primer, teško je očekivati da dete sanja o medicini ako se plaši krvi ili ga ljudsko telo uopšte ne zanima. Isto tako, neka deca prirodno više vole komunikaciju, jezike i rad sa ljudima, dok druga uživaju u matematici, logici i tehničkim oblastima.

Naš zadatak nije da biramo profesiju umesto deteta, već da mu pomognemo da otkrije u čemu je dobro.

Na tom putu važno je da dete razvija samostalnost, ali i sposobnost da se nosi sa frustracijom kada nešto ne ide odmah. Više o tome možete pročitati u tekstu Kazna ili posledice – šta je ispravno u vaspitanju?.

Kako razgovarati sa detetom o budućnosti?

Kada dete upozna različite mogućnosti, počinjemo da postavljamo pitanja.

• Kako želiš da živiš?
• Gde sebe vidiš kada odrasteš?
• Da li želiš da putuješ?
• Da li želiš veliku ili malu kuću?
• Da li želiš porodicu?
• Koliko dece želiš?

Ovakva pitanja nisu tu da bismo od deteta dobili tačne odgovore. Njihova svrha je da dete počne da razmišlja o vezi između odluka koje donosi danas i života koji želi sutra.

Kako objasniti detetu da je učenje izbor?

Ono što želim da deca razumeju jeste da učenje nije kazna.

Učenje nije ni obaveza koju su izmislili mama, tata ili učiteljica.

Učenje je izbor.

A svaki izbor nosi određene posledice.

Kada dete razume da njegovi današnji izbori oblikuju mogućnosti koje će imati sutra, mnogo lakše preuzima odgovornost za svoje školovanje.

Na uspeh u učenju utiču različiti faktori, od motivacije i radnih navika do sna, ishrane i emocionalnog stanja deteta, što potvrđuju i brojna istraživanja. Izvor.

Šta kada već imamo tinejdžera koji odbija da uči?

Kod starije dece i tinejdžera stalna predavanja, kritike i podsećanja uglavnom ne daju rezultate. Što je dete starije, to je važnije da zajedno sa njim napravimo sistem koji može realno da prati.

Za neko dete to će biti pola sata rada svakog dana. Za drugo dete možda je realnije da četiri ili pet puta nedeljno sedne i posveti se gradivu. Nije poenta da dete svakog dana provede sate nad knjigom, već da učenje postane deo njegove rutine.

Roditelji često očekuju velike promene preko noći, a mnogo više rezultata daje kada dete napravi mali korak koji može da ponavlja iz dana u dan. Upravo se kroz takvu doslednost postepeno grade radne navike i odgovornost prema školskim obavezama.

Takođe, važno je imati na umu da problemi sa koncentracijom nisu uvek povezani sa motivacijom. Dete koje ne spava dovoljno teže održava pažnju i usvaja novo gradivo. Ako vaše dete ima problem sa uspavljivanjem ili čestim noćnim buđenjima, Philipova metoda može vam pomoći da uspostavite zdrave navike spavanja koje će pozitivno uticati i na svakodnevno funkcionisanje deteta.