Zašto je san važan za zdravlje

Kada dete zaspi, telo se ne „gasi“.

Naprotiv.

Tada mozak počinje jedan od svojih najvažnijih poslova. Tokom sna regulišu se hormoni, obrađuju emocije, čuvaju informacije, stabilizuje nervni sistem i aktiviraju procesi regeneracije organizma.

Kod male dece to je još izraženije, jer njihov mozak raste neverovatnom brzinom.

Zbog toga deca koja dugo ne spavaju dovoljno često ne pokazuju posledice samo kroz umor. Posledice počinju da se vide kroz ponašanje, imunitet, koncentraciju, apetit, emocionalne reakcije i sposobnost regulacije.

Mnogi roditelji očekuju da će dete koje je umorno samo „zaspati ranije“. Ali telo ne funkcioniše tako jednostavno.

Kada organizam dugo ostaje bez odmora, aktivira se stres odgovor organizma. Kortizol i adrenalin rastu kako bi telo moglo da ostane budno uprkos umoru.

I upravo zato mnoga premorena deca deluju:

• hiperaktivno,
• razdražljivo,
• impulsivno,
• previše stimulisano,
• emotivno preplavljeno.

Šta se dešava kada ne spavamo dovoljno

Jedna od najčešćih stvari koje danas viđam jeste prerano izbacivanje dnevne dremke.

Dete sa dve ili dve i po godine odbija san nekoliko dana i roditelji zaključe:

„Pa dobro, izgleda da mu više ne treba.“

Ali vrlo često problem nije u tome što detetu san nije potreban, nego što je nervni sistem već toliko premoren da dete više teško ulazi u stanje smirivanja.

I tada kreće začarani krug.

Dete preko dana ostaje budno predugo.

Kortizol raste.

Večernje uspavljivanje postaje teže.

Noćni san postaje plići.

Jutarnje buđenje dolazi ranije.

A telo iz dana u dan ulazi u sve veći dug sna.

Ono što je posebno važno razumeti jeste da telo ne zaboravlja hronični stres.

Studije objavljene kroz Sleep Medicine Reviews pokazale su povezanost između dugotrajnog manjka sna i promena u metabolizmu, hormonalnoj regulaciji i inflamatornim procesima organizma.

Posledice nedostatka sna na organizam

Kada san postane nestabilan tokom dužeg vremenskog perioda, posledice se ne zadržavaju samo na umoru.

One počinju da utiču na čitav organizam.

Kod dece koja dugo spavaju manje nego što im je biološki potrebno, istraživanja pokazuju veću povezanost sa:

• gojaznošću,
• insulinskom rezistencijom,
• poremećajem metabolizma,
• povećanim inflamacijama,
• problemima sa regulacijom apetita.

Posebno je zanimljiva povezanost sna sa hormonima leptinom i grelinom.

Leptin je hormon sitosti.

Grelin hormon gladi.

Kada san izostaje:

• leptin opada,
• grelin raste.

I zato mnoga deca koja dugo loše spavaju počinju češće da traže hranu, posebno ugljene hidrate i šećer.

University of Chicago je kroz više istraživanja pokazao da čak i nekoliko noći lošeg sna može uticati na osetljivost organizma na insulin.

A sada zamislite kako izgleda telo deteta koje godinama funkcioniše u stanju hronične premorenosti.

Kako manjak sna utiče na mozak i koncentraciju

Roditelji često primete da dete postaje:

• zaboravno,
• impulsivno,
• emotivno burno,
• teško održava pažnju,
• brzo odustaje,
• teško podnosi frustraciju.

I onda vrlo često misle da je problem samo u ponašanju.

Ali mozak koji je premoren funkcioniše drugačije.

Studije su pokazale da nedostatak sna utiče na prefrontalni korteks — deo mozga koji je odgovoran za:

• fokus,
• donošenje odluka,
• kontrolu impulsa,
• emocionalnu regulaciju.

Zato mnoga deca koja dugo ne spavaju dovoljno deluju kao da su „stalno u pokretu“.

Njihov nervni sistem pokušava da ostane budan.

I upravo zato roditelji često kažu:

„Ali on nikada ne izgleda umorno.“

Naravno da ne izgleda.

Njegovo telo pokušava da preživi premorenost.

O tome kako manjak sna konkretno utiče na učenje, pažnju i koncentraciju kod dece pisala sam detaljnije ovde.

Kako loš san utiče na hormone i apetit

Kada telo nema dovoljno sna, organizam ulazi u stanje pojačanog opreza.

Kortizol ostaje visok.

Adrenalin ostaje aktivan.

Telo teže ulazi u regeneraciju.

I upravo zato mnoga deca koja dugo loše spavaju:

• imaju jaču potrebu za slatkišima,
• traže hranu češće,
• teže regulišu apetit,
• imaju velike oscilacije energije tokom dana.

Ono što roditelji često ne povežu jeste da problemi sa snom i problemi sa ishranom vrlo često imaju zajedničku biološku pozadinu.

Nervni sistem koji je konstantno pod stresom mnogo teže reguliše i glad i sitost.

Da li nedostatak sna slabi imunitet

Koliko puta ste čuli:

„Stalno je bolestan.“

A onda kada pogledamo rutinu, dete mesecima ne spava dovoljno.

Tokom sna telo proizvodi veliki broj imunoloških ćelija i proteina koji pomažu organizmu da reguliše upalne procese i odgovori na infekcije.

Kada san nije kvalitetan:

• oporavak traje duže,
• organizam teže reguliše inflamaciju,
• nervni sistem ostaje pod opterećenjem.

Danas se sve više govori i o povezanosti hroničnog stresa, sna i određenih autoimunih procesa.

Naravno, san nije jedini faktor.

Ali jeste jedan od veoma važnih delova regulacije organizma.

Kako nespavanje utiče na mentalno zdravlje

Nekada roditelji misle da dete „preteruje“, da je „osetljivo“, da „burno reaguje“.

A onda pogledamo san.

I vidimo dete koje mesecima ili godinama nije imalo stabilan ritam odmora.

Nervni sistem koji ne dobija dovoljno sna mnogo teže reguliše emocije.

Zato premorena deca često:

• burnije reaguju,
• teže podnose promene,
• imaju više tantruma,
• deluju anksiozno,
• teško se smiruju.

I to nije „razmaženost“.

To je nervni sistem koji je iscrpljen.

U našoj Skool zajednici roditelji svakodnevno prolaze kroz rutine, analize sna i edukacije vezane za biologiju sna, budne prozore i emocionalnu regulaciju dece, kako bi bolje razumeli šta se zapravo dešava iza ponašanja koje često izgleda „neobjašnjivo“.

Koliko sna je telu zaista potrebno

Ne postoji dete koje je „slabo“ zato što mu je potreban san.

Postoji samo telo koje ima svoje biološke granice.

I zato roditeljima često kažem da ne gledaju samo da li dete može da izdrži budno.

Jer mnoga deca mogu.

Ali pitanje nije da li mogu.

Pitanje je kako njihovo telo funkcioniše dok pokušava da izdrži.

Dnevna dremka sa dve ili tri godine nije navika koju treba „ukloniti što pre“. Kod ogromnog broja dece ona je i dalje važan deo regulacije nervnog sistema.

Kada dete prerano ostane bez odmora, posledice se često ne vide odmah.

Ali telo pamti.

I upravo zato danas mnogo više pričamo o snu nego ranije.

Jer danas imamo nauku koja jasno pokazuje ono što su roditelji nekada osećali intuitivno:

da dete koje dobro spava ne dobija samo odmor.

Dobija stabilniji nervni sistem, bolju regulaciju emocija, kvalitetniji razvoj i zdraviju osnovu za budućnost.

Ako želite da razumete biologiju sna, asocijacije spavanja i kako da pomognete detetu bez treninga spavanja i ostavljanja da plače, više o tome možete pronaći u Philipovoj metodi.