Naravno, postoje periodi kada će detetu biti potrebno više vremena da zaspi. Međutim, ukoliko uspavljivanje gotovo svake večeri traje 40 minuta, sat vremena ili duže, vredi zapitati se zbog čega je detetu potrebna tolika pomoć da bi zaspalo.

Zašto moje dete teško zaspi?

Ako vaše dete svake večeri teško zaspi, verovatno ste se barem jednom zapitali: „Kako je moguće da još uvek nije umorno?“

Mnogi roditelji tada pomisle da bi rešenje moglo biti kasniji odlazak na spavanje ili duži period budnosti. Međutim, teško uspavljivanje ne znači nužno da detetu nedostaje umor. Ponekad je razlog upravo suprotan.

Premor

Jedan od najčešćih razloga za otežano uspavljivanje jeste premor.

Kada je dete budno duže nego što njegov organizam može da podnese, telo počinje da luči hormone stresa poput kortizola i adrenalina. Umesto da lakše zaspi, dete postaje razdražljivo, teže se umiruje i često mu je potrebno više vremena da utone u san.

Zato premoreno dete neretko deluje kao da uopšte nije pospano, iako mu je san zapravo veoma potreban.

Neodgovarajući raspored spavanja

Ponekad problem nije u samom uspavljivanju, već u rasporedu spavanja tokom dana.

Nedovoljno sna, prerano ukidanje dremki ili vreme odlaska na spavanje koje ne odgovara potrebama deteta mogu doprineti tome da uspavljivanje postane duže i zahtevnije.

Asocijacije spavanja

Ipak, iako raspored spavanja može igrati značajnu ulogu, kod velikog broja porodica najčešći razlog dugog uspavljivanja nisu ni premor ni raspored, već asocijacije spavanja – radnje koje su postale neophodne da bi dete zaspalo.

Najčešće asocijacije spavanja su nošenje, ljuljanje, dojenje, flašica, duda, držanje za ruku ili prisustvo roditelja pored kreveta.

Dete zaspi samo uz nošenje, ljuljanje ili prisustvo roditelja

Jedno od najčešćih pitanja koje roditelji postavljaju jeste:

„Zašto moje dete može da zaspi samo kada ga nosim?“

Odgovor se često krije upravo u asocijacijama spavanja.

Kada se određena radnja ponavlja iz dana u dan, dete počinje da je povezuje sa uspavljivanjem. Što se navika duže ponavlja, to je detetu teže da zaspi bez nje.

Zbog toga neka deca traže da ih roditelj nosi, druga da ih ljulja, treća da roditelj leži pored njih, dok neka traže dojku ili flašicu svaki put kada žele da zaspu.

Ako želite da bolje razumete šta su asocijacije spavanja i kako utiču na uspavljivanje, pogledajte i našu YouTube epizodu „Kako naučiti bebu da bolje spava – Negativne asocijacije spavanja“.

Kako da znam da li moje dete ima asocijacije spavanja?

Neki od najčešćih znakova su:

• uspavljivanje traje dugo gotovo svake večeri,
• dete traži istu pomoć svaki put kada zaspi,
• protestuje kada pokušate da prekinete tu pomoć,
• tokom noći traži iste uslove pod kojima je zaspalo,
• uspavljivanje postaje sve zahtevnije kako dete raste.

Same po sebi, asocijacije spavanja nisu problem. Problem nastaje kada dete postane zavisno od njih i kada mu je određena vrsta pomoći potrebna svaki put kada želi da zaspi ili nastavi da spava nakon noćnog buđenja.

Upravo zato se dugo uspavljivanje i česta noćna buđenja veoma često javljaju zajedno.

Stručnjaci ovaj obrazac nazivaju sleep-onset association. To znači da dete određenu radnju ili uslov – poput nošenja, ljuljanja, dojenja ili prisustva roditelja – povezuje sa uspavljivanjem i kasnije ih traži i prilikom noćnih buđenja. Više o ovom konceptu možete pročitati ovde.

Kako odviknuti dete od nošenja, ljuljanja ili drugih asocijacija spavanja?

Kada roditelji shvate da su asocijacije spavanja deo problema, često požele da ih ukinu što pre. Međutim, upravo tu najčešće dolazi do greške.

Dete koje je mesecima, a nekada i godinama, zaspivalo na isti način ne može preko noći da nauči drugačiji obrazac uspavljivanja.

Zato se razdvajanje asocijacija spavanja najčešće radi postepeno, korak po korak.

Tokom tog procesa roditelji često primete ono što nazivamo izumirućim nagonom. To znači da dete u jednom trenutku može intenzivnije da traži upravo onu pomoć na koju je naviklo. Na primer, dete koje je do tada zaspivalo uz ljuljanje može nekoliko dana glasnije protestovati ili upornije tražiti ljuljanje kada roditelj počne da uvodi promene.

To ne znači da promene ne funkcionišu. Naprotiv, često je znak da je dete primetilo da se dosadašnji obrazac menja i da pokušava da ga zadrži.

Upravo zbog toga je važno da roditelji unapred znaju šta mogu da očekuju tokom procesa razdvajanja asocijacija spavanja. Kada razumemo zašto dete reaguje na određeni način, mnogo je lakše ostati dosledan i pružiti podršku koja mu je potrebna.

Kako raskinuti asocijacije spavanja?

Ako vaše dete trenutno zaspi samo uz nošenje, ljuljanje, dojenje, flašicu ili prisustvo roditelja, važno je da znate da postoje načini da se ove navike postepeno menjaju.

Na webinaru „Kako razdvojiti asocijacije spavanja“ ću detaljno objasniti kako nastaju asocijacije spavanja, kako da prepoznate koje su prisutne kod vašeg deteta i koje korake možete preduzeti kako biste ih postepeno raskinuli.

Svoje mesto možete rezervisati OVDE.