Spavanje bebe po mesecima

Koliko sna je potrebno bebi tokom prve godine?

Pre nego što prođemo kroz pojedinačne mesece, važno je da znamo koliko sna je bebi uopšte potrebno.

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, bebe od rođenja do 3 meseca imaju potrebu za oko 14–17 sati sna tokom 24 sata, uključujući dnevna spavanja. Za bebe od 4 do 11 meseci preporuka je 12–16 sati sna u toku 24 sata, takođe računajući i dremke.

Ove brojke ne treba posmatrati kao nešto što vaša beba mora da ispuni svakog dana. Jedna beba će spavati bliže donjoj granici, druga bliže gornjoj, a obe mogu imati sasvim dobar san.

U svom radu često vidim da se roditelji mnogo opterećuju time što njihova beba spava, na primer, 13 umesto 14 sati. Međutim, mnogo je važnije pogledati celu sliku. Kako beba izgleda kada je budna? Da li je odmorna? Kako se uspavljuje? Kako izgleda njen noćni san?

Istraživanja pokazuju da se tokom prve godine ukupna količina sna postepeno smanjuje, dnevni san se skraćuje, dok se najduži period noćnog sna postepeno produžava. Istovremeno, postoje velike individualne razlike između beba.

Zato, kada govorimo o spavanju bebe po mesecima, broj sati treba da nam bude orijentacija, a ne cilj koji moramo po svaku cenu da dostignemo.

Kako spavaju bebe od 1. i 2. meseca?

U prvim nedeljama života beba još nema stabilan ritam dana i noći. San je raspoređen kroz ceo dan i noć, a periodi budnosti su uglavnom kratki.

Beba se često budi zbog hranjenja, potrebe za kontaktom, nelagodnosti ili jednostavno zato što njen biološki ritam još nije razvijen na način na koji očekujemo kod starije bebe.

Zbog toga prvi i drugi mesec nisu period u kojem bih savetovala da pokušavate da napravite precizan raspored spavanja. Mnogo je važnije da beba ima dovoljno prilika za spavanje i da pratite njene znake umora.

U ovom uzrastu često ćete čuti da beba treba da „nauči dan i noć“. To se ne dešava preko noći. Cirkadijalni ritam se postepeno razvija, a svakodnevna razlika između svetla i aktivnosti tokom dana i tamnijeg, mirnijeg okruženja tokom noći može pomoći tom procesu.

Česta buđenja u ovom periodu zato nisu znak da ste nešto pogrešno uradili.

Beba se tek upoznaje sa svetom, a njen san još nema strukturu koju ćemo videti nekoliko meseci kasnije.

Kako se spavanje bebe menja oko trećeg meseca?

Oko trećeg meseca kod mnogih beba počinje da se primećuje jasnija razlika između dana i noći.

Beba je tokom dana budnija, više primećuje okolinu, aktivnija je i može da ima nešto duže periode budnosti. Istovremeno, kod neke dece počinje da se produžava najduži period noćnog sna.

To ipak ne znači da će svaka beba sa tri meseca prespavati veliki deo noći bez buđenja.

Neke bebe već imaju nekoliko sati neprekidnog noćnog sna, dok se druge i dalje bude često. I jedno i drugo može biti razvojno očekivano.

Zato ne bih savetovala da sa tri meseca gledate šta „bi trebalo“ da se dešava i da se zbog toga zabrinete ako vaša beba još uvek ne spava onako kako ste očekivali.

San se razvija postepeno.

Beba ne dobija novi obrazac spavanja onog dana kada napuni tri meseca.

Koliko spavaju bebe od 4, 5. i 6. meseca?

Od četvrtog meseca imamo jasniji okvir kada je u pitanju ukupna količina sna. Za bebe od 4 do 11 meseci preporučuje se 12–16 sati sna tokom 24 sata, uključujući dnevne dremke.

Beba od 4 meseca

Oko četvrtog meseca se može javiti regresija sna. Beba koja je do tada imala relativno stabilniji san se budi češće, kraće da spava ili teže zaspi. To je privremena promena koja se može javiti u periodu kada se san razvojno menja i sazreva.

U ovom periodu prelazi između ciklusa mogu postati uočljiviji. Zbog toga roditelji ponekad imaju utisak da se san njihove bebe odjednom pogoršao, iako se zapravo radi o razvojnoj promeni.

Regresija sna ne znači da se beba razvojno „vratila unazad“. To je privremena promena obrasca spavanja koja se može pojaviti dok beba prolazi kroz novu razvojnu fazu.

Beba od 5 meseci

Sa pet meseci dnevni san je i dalje veoma važan, dok se noćni san kod mnogih beba postepeno produžava.

I dalje postoje velike razlike između beba. Neke imaju duže dremke, neke spavaju kraće, ali češće, a neke imaju relativno stabilan noćni san.

Umesto da se fokusirate samo na satnicu, korisnije je da posmatrate kako vaša beba funkcioniše tokom dana i da li njen raspored omogućava dovoljno sna u toku 24 sata.

Beba od 6 meseci

Sa šest meseci beba i dalje ima potrebu za oko 12–16 sati sna tokom 24 sata, uključujući dremke.

Ovo je period u kojem roditelji često primećuju veće promene u noćnom snu. Neke bebe počinju da spavaju duže u kontinuitetu, dok se druge i dalje bude nekoliko puta tokom noći.

Noćno buđenje samo po sebi nije dokaz da beba loše spava.

Važno je da pogledate koliko se budi, koliko dugo ostaje budna, kako ponovo zaspi i da li je njen san dovoljan za njene potrebe.

Ako se vaša beba oko šestog meseca odjednom češće budi tokom noći, više o mogućim razlozima pročitajte u tekstu „Zašto se beba od 6 meseci često budi noću?“

Šta se menja u spavanju bebe od 7. do 9. meseca?

Od sedmog do devetog meseca san kod mnogih beba postaje stabilniji, ali razvoj i dalje može veoma vidljivo da utiče na njega.

Beba postaje pokretnija, uči nove veštine, više istražuje okolinu i sve je aktivnija tokom dana. Zbog toga se povremeno može dogoditi da san postane nemirniji, da uspavljivanje traje duže ili da se pojave dodatna noćna buđenja.

Beba od 7 meseci

Kod mnogih beba dnevni ritam je u ovom periodu već prilično jasan. Noćni san zauzima veći deo ukupnog sna, ali to ne znači da noć mora biti potpuno bez buđenja.

Važno je i da dnevne dremke i dalje imaju svoje mesto. Ako beba tokom dana spava premalo, to ne mora automatski značiti da će noću bolje spavati. Naprotiv, premor može dodatno otežati uspavljivanje i uticati na kvalitet sna.

Beba od 8 meseci

Oko osmog meseca može se javiti još jedna regresija sna. Do tada relativno stabilan san može privremeno postati nemirniji, pa beba počne češće da se budi, teže se uspavljuje ili se ranije budi nakon što je zaspala.

U ovom periodu beba često intenzivno razvija nove motoričke i kognitivne veštine. Puzanje, podizanje, sedenje, istraživanje prostora i sve veća zainteresovanost za ono što se oko nje dešava mogu učiniti da joj je teže da se umiri i „isključi“ kada dođe vreme za spavanje.

Beba od 9 meseci

Deveti mesec kod nekih beba i dalje može biti obeležen promenama u spavanju koje su počele nešto ranije. Ako je san bio nemirniji tokom prethodnog perioda, moguće je da se povremena buđenja ili teže uspavljivanje zadrže još neko vreme, ali to ne znači da je novi obrazac spavanja trajno uspostavljen.

U ovom uzrastu kod mnogih beba postaje izraženija i potreba za blizinom roditelja. Dete sve jasnije primećuje kada roditelj odlazi i može burnije reagovati na odvajanje, pa se to nekada vidi upravo u trenutku uspavljivanja ili tokom noćnih buđenja.

Zato se u devetom mesecu može dogoditi da beba deluje kao da je „zaboravila“ kako da zaspi sama, iako je do tada to uspevala. Najčešće nije reč o tome da je izgubila veštinu, već o tome da se njen emocionalni i razvojni svet ponovo menja.

Kako izgleda spavanje bebe od 10. do 12. meseca?

Pred prvi rođendan dnevni san je kod mnogih beba već dobro organizovan, dok se veći deo ukupnog sna odvija tokom noći.

Ipak, ni u ovom periodu ne postoji jedan raspored koji odgovara svoj deci.

Beba od 10 meseci

Sa deset meseci mnoge bebe imaju stabilniji dnevni ritam, ali san i dalje mogu privremeno poremetiti razvojne promene, bolest, nicanje zuba, promene u rutini ili drugačije potrebe za dnevnim spavanjem.

Zato jedan lošiji period ne znači automatski da je potrebno menjati ceo raspored.

Pre nego što nešto promenite, korisno je da pogledate nekoliko prethodnih dana i pokušate da razumete šta se zapravo promenilo.

Beba od 11 meseci

Sa jedanaest meseci noćni san je kod mnogih beba sve duži, dok se dnevni san postepeno smanjuje.

Neke bebe u ovom periodu već imaju vrlo stabilan ritam, dok druge i dalje mogu imati noćna buđenja.

Ako dete lepo funkcioniše tokom dana, raspoloženo je, aktivno i ima dovoljno ukupnog sna, samo postojanje noćnog buđenja ne mora biti razlog za zabrinutost.

Beba od 12 meseci

Sa navršenih godinu dana dete prelazi u novu starosnu grupu. Za decu od 12 do 24 meseca preporučuje se 11–14 sati sna tokom 24 sata, uključujući dnevno spavanje.

Neka deca sa godinu dana i dalje imaju dve dremke, dok se kod druge približava prelazak na jednu.

Sam prvi rođendan nije znak da je dete spremno za promenu.

Ako dete počne da odbija jednu dremku nekoliko dana, to još ne znači da je spremno da je trajno ukine. Mnogo je važnije posmatrati obrazac kroz duži period.

Ako se pitate kada je dete zaista spremno za prelazak na jednu dremku, pročitajte i tekst „Kada beba prelazi na jednu dremku?“

Zašto se neke bebe bude noću češće od drugih?

Kada govorimo o spavanju bebe po mesecima, lako je da se sve svede na broj sati, vreme dremki i period budnosti.

Međutim, dve bebe istog uzrasta mogu imati potpuno različit način uspavljivanja i potpuno različit obrazac noćnih buđenja.

Na san mogu uticati razvojna faza, dnevni ritam, potrebe za hranjenjem, okruženje, temperament deteta, način uspavljivanja i ono što beba povezuje sa odlaskom na spavanje.

Tu dolazimo i do asocijacija spavanja.

Beba može povezati uspavljivanje sa dojenjem, nošenjem, ljuljanjem, dudom, fizičkim kontaktom ili prisustvom roditelja. Sama asocijacija nije problem. Ona može postati važna tek kada dete nakon prirodnog noćnog buđenja traži isti uslov kako bi ponovo zaspalo.

Zato nije cilj da bebi po svaku cenu oduzmemo ono što joj prija. Važno je razumeti da li određeni način uspavljivanja funkcioniše za vašu porodicu i vaše dete ili je postao razlog zbog kojeg se iz noći u noć morate uključivati pri svakom buđenju.

Ako želite da bolje razumete kako asocijacije spavanja nastaju, kada mogu doprineti čestim buđenjima i kako ih je moguće postepeno razdvojiti, 24. oktobra u 20h održavam webinar „Kako razdvojiti asocijacije uspavljivanja“.

Na webinaru ću govoriti o tome kako da prepoznate asocijacije, kako da ih postepeno menjate i kako da napravite promenu koja je održiva i za vas i za vaše dete.

Cena webinara je 30 €.

Više informacija i prijavu možete pronaći ovde.

Da li beba mora da spava po tačnom rasporedu?

Jedno od najčešćih pitanja koje dobijam jeste da li beba treba da spava u tačno određeno vreme.

Moj odgovor je da raspored može biti veoma koristan, ali ne treba da postane važniji od samog deteta.

Bebama je potrebna predvidljivost, ali to ne znači da svaki dan mora izgledati potpuno isto. Ako je beba jednog dana spavala kraće tokom dana, bila posebno aktivna ili joj je potrebno više sna, sasvim je moguće da će se njen dan malo razlikovati od prethodnog.

Umesto da pokušavate da svaki minut uklopite u tabelu, korisnije je da posmatrate širu sliku.

Koliko je beba ukupno spavala? Kako izgleda kada je budna? Koliko lako zaspi? Kako izgleda njen noćni san? Da li deluje odmorno?

Raspored treba da bude alat koji vam pomaže da razumete dan, a ne još jedna stvar zbog koje ćete imati osećaj da nešto radite pogrešno.

Kada noćna buđenja kod bebe mogu biti znak da treba nešto menjati?

Samo noćno buđenje nije dovoljno da zaključimo da postoji problem.

Posebno kod mlađih beba, buđenja su očekivani deo razvoja sna. Važnije je posmatrati koliko su buđenja česta, koliko traju, kako se beba ponovo uspavljuje i kako sve to utiče na vas i vaše dete.

Ako su uspavljivanje i noćna buđenja postali toliko zahtevni da više ne uspevate da funkcionišete kao porodica, ima smisla potražiti podršku i pogledati celu rutinu, a ne samo jednu dremku ili jedno buđenje.

Takođe, ako primetite hrkanje, otežano disanje tokom spavanja, neuobičajene pauze u disanju, izrazitu dnevnu pospanost ili druge simptome koji vas brinu, razgovarajte sa pedijatrom. Poteškoće sa snom nisu uvek samo pitanje rasporeda ili načina uspavljivanja.

Ako vam je potrebna podrška oko spavanja vašeg deteta, možete zakazati individualno savetovanje. Zajedno možemo sagledati njen dnevni i noćni san, način uspavljivanja i potrebe koje trenutno ima, a zatim pronaći korake koji će vam pomoći da postepeno dođete do mirnijih noći.

Više informacija o individualnom savetovanju i načinu zakazivanja možete pronaći ovde.