Ovaj tekst pišem da vas vratim na biologiju razvoja deteta, a ne na pritiske i poređenja. Ako vas zanima širi kontekst čestih noćnih buđenja, detaljnije sam o tome pisala u blogu.

Danas govorimo o tome u kojoj meri su noćno hranjenje i blizina majke povezani sa fragmentisanim snom i kako da pomognemo bebi da dobije ono što joj je zaista potrebno – i fiziološki i emocionalno.

Šta je to fragmentisano spavanje?

Kada govorim o fragmentisanom spavanju, govorim o noćnim buđenjima koja se dešavaju pri prelasku iz jednog ciklusa sna u drugi ili unutar samog ciklusa kada dolazi do promene faze sna.

Bebin san nije isti kao naš. Ciklusi sna kod beba traju kraće – u proseku 40–50 minuta. Na kraju svakog ciklusa dolazi do mikro-buđenja i to je fiziološki mehanizam, a ne greška.

U prvih šest meseci života fragmentisano spavanje je najprirodnija i razumno očekivana stvar. To je naše polazno mesto. Više o arhitekturi sna i razvojnim promenama možete pročitati u tekstu o regresijama spavanja.

Mi kao mame često posmatramo buđenje kao problem. Zato što je zaista izazovno za nas kao odrasle. Ali za bebu ga biologija posmatra kao zaštitu i regulaciju.

Noćno hranjenje – biologija, a ne navika

Kada pričamo o noćnom hranjenju, vraćam vas na jednu jednostavnu činjenicu – želudac bebe je mali.

Veličina želuca kroz prvu godinu:

• Prvog dana – veličina trešnje (5–7 ml)
• Trećeg dana – veličina oraha (20–30 ml)
• Krajem prve nedelje – 45–60 ml• Oko mesec dana – 80–150 ml
• Oko 6 meseci – 180–240 ml

Zbog male zapremine i brzog metabolizma, u prvim mesecima je potpuno prirodno da se beba budi na svaka dva do dva i po sata radi hranjenja.

U prva četiri meseca noćna buđenja su najčešće u razmaku od 2–2,5 sata. Kako beba prolazi treći mesec, neki blokovi sna mogu se produžiti na tri sata. Oko četvrtog meseca dolazi do prve velike promene u arhitekturi sna.

Važno je da razumemo razliku između nutritivne potrebe i navike, ali da to radimo u pravom

razvojnom trenutku. O razvojnim skokovima detaljnije govorim u ovom tekstu.

Blizina majke dovodi do učestalijeg budjenja ali

Ovo je deo koji često zaboravimo.

Studije pokazuju da majke koje spavaju u neposrednoj blizini svoje dece imaju niži prag buđenja, ali isto važi i za bebe. Postoji biološka sinhronizacija.

Kada se majka pomeri – bebin nervni sistem reaguje.
Kada beba uzdahne – majka se lakše probudi.

To je evolucioni mehanizam zaštite.

Dojka nije samo nutritivni unos.
Ona je i regulator nervnog sistema. I to je tako da zaštiti naše bebe. Ma koliko naporno toponekad bilo.

Studije koje koristim u radu i koje su značajno oblikovale razumevanje ove teme ali koje i vama mogu pomoći da razumete bolje ove navode su:

• McKenna & Mosko (1997) – link
• Ball & Russell (2014) – link
• Teti et al. (2010) – link

Ove publikacije potvrđuju povezanost blizine, hranjenja i učestalosti buđenja. O ovoj temi sam detaljnije govorila u jučerašnjoj epizodi našeg YouTube kanala. Link do YouTube kanala možete pronaći OVDE

Kada možemo očekivati stabilizaciju fragmentisanog sna?

Stabilizacija dolazi sa sazrevanjem digestivnog i nervnog sistema.

Četvrti mesec je prekretnica jer dolazi do reorganizacije ciklusa sna. Nakon tog razvojnog skoka prirodno je očekivati da beba može spajati duže blokove sna.

Ali isključivo ako njen nervni sistem to može – ne ako mi to želimo.

Posle šestog meseca možemo pričati o ritmovima i doslednosti. Više o tome zašto se deca bude noću i kako razlikovati razvoj od navike pročitajte OVDE.

Kako pomoći bebi da spava kvalitetnije?

U prvih šest meseci fokus nije na produžavanju sna. Do tada govorimo o ritualima i ritmovima. Ne nikako rutinama. Njih gradimo od 6-og meseca.

Fokus je na podršci nervnom sistemu.

Ono što možemo da uradimo:

• Kreiramo predvidivu večernju rutinu
• Poštujemo budne prozore
• Izbegnemo preumor
• Kreiramo tamno i mirno okruženje
• Razlikujemo glad od potrebe za regulacijom

Ako želite da se upoznate sa temom i razumevanje kroz ovaj proces učestalih budjenja, više informacija o radu i podršci možete pronaći ovde na ovoj stranici.

Tu sam vam predatavila, pa hajdemo reći uvod, početak koja skoro svaka mama prodje.

Biologija u prvih šest meseci, a neuroplastičnost od šestog meseca

U prvih šest meseci – biologija vodi proces.
Buđenja su deo razvoja.
Hranjenje je podrška rastu.
Blizina je regulator.

Posle šestog meseca – govorimo o neuroplastičnosti. Učenju i razvijanju kroz input is okoline.
Mozak je tada sposoban da kroz ponavljanje gradi obrasce i veštine.

Tada možemo pričati o:

• razvoju veštine samouspavljivanja #philipovametoda
• postepenom produžavanju razmaka između hranjenja
• jasnim, toplim i doslednim rutinama

I zapamtite drage moje mame, vaša beba se ne budi da bi vas iscrpela.Ona se budi jer njen sistem sazreva.

A naš zadatak kao mama nije da ga ubrzamo – već da ga razumemo i podržimo.

Za sve vas kojima je potrebna dodatna podrška, možete me kontaktirati putem našeg website ili detalja u nastavku.