Šta raditi kada je dete vezano za dudu

Zašto se duda uopšte koristi?

Dudu koristimo zato što smo nasledili uverenje da je dobra za decu. Da će pomoći bebi da bolje spava i da će joj pružiti utehu kada plače.

To uverenje prenosimo s generacije na generaciju, godinama. Dobijemo dudu na poklon pre nego što se beba rodi. Babica je ponudi u porodilištu. Baka kaže: „Daj joj dudu, smiriće se.“ I retko ko to dovede u pitanje.

Da li je to istina? Odgovoriću vam drugim pitanjem: šta je sa bebama koje ne prihvataju dudu? Kako se one umire?

Umire se. Uz roditelja, njegov glas, blizinu i dodir. To nam govori da duda nije jedini put do utehe, već samo jedan od njih.

Zašto roditelji daju dudu bebi kada plače?

Iskreno? Zato što se bojimo. Bojimo se onog trenutka kada beba plače, a mi ne znamo kako da je umirimo.

Istraživanja pokazuju da je bebin plač jedan od najjačih stresora za roditelje, čak i onda kada znamo da nema razloga za brigu. Detetov plač u nama okida emocije koje ne umemo da kontrolišemo. Naš prirodni odgovor „bori se ili beži“ traži da odmah nešto uradimo.

I ono što najčešće uradimo jeste upravo to: damo dudu. Nije slučajno što se kod nas duda zove i laža. Ona umiri plač, ali ne odgovori uvek na ono što je bebi zaista potrebno.

Plač je bebin jedini jezik. Nekad kaže „gladna sam“, nekad „umorna sam“, nekad „treba mi da budeš blizu“. Kada svaki plač zatvorimo dudom, i nama i bebi treba više vremena da naučimo da se razumemo.

Kada duda nije samo duda: duda kao osećaj sigurnosti

Da biste razumeli kako da odvojite dete od dude, prvo treba da znate jednu važnu stvar: duda u nekim slučajevima nije samo način uspavljivanja ili navika. Ona je osećaj sigurnosti.

O ovome često pričamo u Philipovoj metodi. Philipovu metodu smo zasnovali na teoriji afektivne vezanosti i na sigurnom attachmentu, odnosno na sigurnoj vezi deteta i roditelja.

Ali šta kada dete tu sigurnu vezu sa majkom još nije izgradilo?

Tada dete osećaj sigurnosti traži u svom okruženju. U dudi, u igrački, u određenom položaju, u stvarima koje samo radi. I tada duda postaje mnogo više od predmeta. Postaje oslonac.

Kako da prepoznate da je dete emotivno vezano za dudu?

Svako dete koje koristi dudu nije nužno emotivno vezano za nju. Evo nekoliko znakova da je duda vašem detetu postala izvor sigurnosti, a ne samo navika:

• Traži dudu i tokom dana, ne samo pred spavanje.
• Poseže za njom svaki put kada je uplašeno, postiđeno ili kada nešto krene drugačije nego što je očekivalo.
• Teško se smiruje u vašem naručju ako duda nije tu.
• Uznemiri se mnogo više nego što biste očekivali kada duda nestane, čak i na kratko.
• Duda mu je potrebna u novim situacijama: u vrtiću, kod lekara, među nepoznatim ljudima.

Ako prepoznajete dva ili više ovih znakova, vaše dete vam ne poručuje „volim dudu“. Ono vam poručuje „treba mi nešto što me drži kada se osećam nesigurno“.

Kako odviknuti dete od dude?

Ako prepoznate da je vašem detetu duda više od načina da zaspi, a dete je starije od godinu ili dve, ovo je prilika da nešto uradite povodom toga.

Ali sama činjenica da vi želite da sklonite dudu neće biti dovoljna. Niti će pomoći detetu.

Ono što detetu zaista može da pomogne jeste da vi, kao roditelji, razumete zašto je dete uopšte povezalo osećaj sigurnosti sa dudom. Kada razumete uzrok, znate i šta detetu treba umesto dude: više vaše blizine, predvidiv ritam dana, reči za emocije koje oseća.

Nekoliko stvari koje je dobro izbegavati dok odvikavate dete od dude:

• Nemojte je skloniti preko noći, bez objašnjenja i bez zamene u vidu vaše blizine.
• Nemojte mazati dudu nečim gorkim niti je seći da bi „sama prestala da valja“. Dete tada gubi oslonac, a ne dobija ništa umesto njega.
• Nemojte počinjati u periodima velikih promena: polazak u vrtić, dolazak bebe, selidba ili bolest.
• Nemojte posramljivati dete rečima „ti si sada veliki“. Sigurnost se ne gradi stidom.

Zato vam je ponekad potrebna i pomoć sa strane. Ovo je tema na kojoj radimo u našem savetovalištu, a detaljno sam o njoj pisala i u vodiču Bez dude, gde korak po korak opisujem kako da detetu pomognete da se oprosti od dude.

Dete zaspi samo uz dudu: šta tada?

E, ovo je priča sama za sebe.

Ako dudu koristite samo za uspavljivanje, to se rešava jako brzo. Tada duda nije oslonac, već asocijacija uspavljivanja: dete je naučilo da zaspi uz nju i ne zna drugačije. Zato se često i budi noću i traži da mu vratite dudu, jer bez nje ne zna ponovo da utone u san.

Dobra vest je da se ova veza može razdvojiti postepeno i nežno, dok ste vi sve vreme pored deteta. Kada dete nauči da zaspi bez dude, ređe se budi noću i brže se ponovo uspava. A vi više ne ustajete nekoliko puta po noći da u mraku tražite dudu po krevecu.

Upravo zato ću o raskidanju asocijacije uspavljivanja dudom pričati na webinaru „Kako razdvojiti asocijacije uspavljivanja“, u subotu 24. oktobra u 18h. Želim da vas pozovem da i vi dođete.

Za svega 30 €, koliko košta jedan ručak, ulažete u razumevanje potreba svog deteta. Jer kada razumete dete, sve postaje lakše. I nikada ne radimo ništa što bi detetu naškodilo.

Prijavite se na webinar ovde →