Zašto se moja beba budi posle 30 minuta – kratke dremke
Zašto se moja beba budi posle 30 minuta – kratke dremke
Ukoliko se i vaša beba probudi 30 minuta nakon što ste je uspavali ili njene dremke traju upravo toliko – želim odmah da znate: to ne znači da je vaša beba takvog karaktera ili je loša spavalica! To ne znači da ste pogrešno procenili budni prozor, niti da ste stvorili „lošu naviku“. Vrlo je verovatno da jednostavno niste znali da je ovaj oblik spavanja razvojno očekivan u određenom periodu detetovog sazrevanja. Ovaj period nazivamo kratke dremke i on predstavlja prolaznu, ali potpuno prirodnu fazu u sazrevanju nervnog sistema – koja zapravo vodi ka boljem i zrelijem obrascu spavanja.
Šta znači „razvojno očekivano“?
Termin razvojno očekivano često koristim u savetovalištu kako bih roditeljima objasnila jednu važnu stvar: postoje periodi kada detetov nervni sistem prolazi kroz intenzivne promene – i tada se javljaju obrasci ponašanja koji nisu uvek laki, ali su prirodni.
Razvojno očekivano znači da:
- dete prolazi kroz skok u razvoju
- usvaja nove motoričke, kognitivne ili emocionalne veštine
- nervni sistem reorganizuje obrasce spavanja
- dolazi do privremenih regresija
U tim momentima često se dešava da roditelji osećaju da „nešto ne funkcioniše“, ali zapravo – funkcioniše upravo onako kako treba.
Jedan od tih oblika jeste upravo faza kratkih dremki. Uz njih često dolazi:
- povećana razdražljivost
- učestalije hranjenje
- separaciona anksioznost
- potreba da dete bude više u rukama
Razvojno očekivani procesi su brojni i o mnogima ćemo govoriti u posebnim tekstovima.
Ukoliko vas zanima razvojni skok koji pokreće regresiju sna u prvih godinu dana, o tome detaljno govorim u našem webinaru „Regresije spavanja u prvoj godini“.
Šta su kratke dremke i zašto se dešavaju?
Kratke dremke su rezultat neurofiziološkog sazrevanja deteta.
U prvim mesecima života bebin ciklus sna traje približno 30 minuta.
Oko četvrtog meseca dolazi do promene arhitekture sna – ciklus počinje da traje 40–45 minuta.
To znači da beba sada mora da „nauči“ kako da poveže dva ciklusa sna.
U tom procesu prelaza često dolazi do buđenja nakon prvog ciklusa – što mi vidimo kao dremku od 30 minuta. I 70% mama koje se javljaju u savetovalište dolazi sa ovom “mukom”.
Ova faza se najčešće prvi put pojavljuje oko 4. meseca, ali se može javiti i u kasnijim tranzicijama spavanja.
Kada se najčešće dešavaju kratke dremke?
Period 4–6 meseci
Prvi i najizraženiji talas kratkih dremki javlja se sa ulaskom u 4. mesec.
Može trajati do oko 6 meseci i 2 nedelje.
U tom periodu to je najprirodniji oblik sna.
Pokušaji da se dremke produže silom, promenom rutine ili čestim intervencijama – često su bezuspešni jer je nervni sistem u tranziciji.
Period 7–9 meseci
Kratke dremke se mogu javiti kao treća dremka tokom dana.
To je često signal da se dete približava tranziciji ka dve dremke.
Tranzicija sa 2 na 1 dremku
U kasnijem periodu, kada dete prelazi sa dve na jednu dnevnu dremku, može se javiti povremena kratka dremka kao deo prilagođavanja.
Šta je ciklus spavanja?
Ciklus spavanja je biološki proces kroz koji prolazimo svi – i odrasli i deca.
Svaki ciklus se sastoji od:
- lakših faza sna
- dubljih faza sna
- prelaza između ciklusa
Kod beba, prelaz između ciklusa je najosetljiviji deo – tu se najčešće dešava buđenje.
U tom prelazu dete može tražiti poznatu senzaciju: prisustvo, dodir, pokret ili taktilnu stimulaciju.
Zbog toga su:
- blaga taktilna stimulacija
- poznata tekstura
- plišana igračka (u uzrastu kada je bezbedna)
često elementi koji pomažu detetu da premosti prelaz između ciklusa.
U jednoj od mojih YouTube epizoda detaljno objašnjavam arhitekturu sna, faze ciklusa i kako pomoći detetu da ih poveže.
Preporučujem da tu epizodu pogledate ukoliko želite dublje razumevanje biologije sna.
Šta mogu da uradim da pomognem bebi u ovom procesu?
Prva i najvažnija stvar:
Sada znate da ne radite ništa pogrešno.
To saznanje samo po sebi menja način na koji pristupate situaciji.
Vaša beba ne „kvari san“.
Nervni sistem sazreva.
Druga stvar – u ovom periodu i vi treba da odmarate ranije.
Ako znate da su dremke kraće i da je noć fragmentisana, vaš kapacitet zavisi od vašeg sna.
Regulisan roditelj može regulisati dete.
Treća stvar – minimalizujte dodatnu stimulaciju u periodima razvojnih skokova:
- izbegavajte previše novih mesta
- smanjite intenzivne senzorne nadražaje
- održavajte predvidivu rutinu
Nervni sistem tada traži stabilnost.
I ono što je često presudno – podrška.
U periodima kratkih dremki roditelji najčešće osećaju nesigurnost.
Zato postoji Filipova metoda zajednica, gde vam tri puta nedeljno stojim na raspolaganju, odgovaram na pitanja i objašnjavam kompletnu arhitekturu i biologiju sna.
Više informacija možete pronaći OVDE
Zaključak
Želim da vam kažem nešto i kao savetnik i kao majka troje dece.
Razvojno očekivani procesi često sa sobom donesu nesigurnost, preispitivanja i osećaj da nešto možda nismo uradili dovoljno dobro.
Ali istina je drugačija.
Kada smo pravovremeno informisani, kada razumemo biologiju sna i kada znamo šta nas očekuje – tada ne reagujemo iz straha, već iz razumevanja.
A razumevanje je ono što menja iskustvo roditeljstva.
O autoru
Tatjana Javorina je pedijatrijski savetnik za spavanje i roditeljski savetnik, osnivač Filipovog metoda – naučno zasnovanog, emocionalno responzivnog pristupa dečjem snu.
Kroz svoj rad pomogla je hiljadama porodica da razumeju biologiju i arhitekturu sna, razviju zdrave rutine i podrže detetov nervni sistem bez forsiranja i bez narušavanja bliskosti.
Njena misija je da roditeljima pruži jasnoću, sigurnost i naučno utemeljene informacije kako bi mogli donositi odluke u najboljem interesu svog deteta.
Javorina Tatjana – PSZS
📍 Budapest / Dubai
