U tradicionalnim društvima, posebno na Balkanu, od oca se decenijama očekivalo da bude “glava kuće”, autoritet, često distanciran, čija se reč poštuje iz straha, a ne iz bliskosti. Mnoge današnje generacije roditelja odrasle su u upravo takvom modelu – bez emocionalne prisutnosti oca, bez svakodnevnog kontakta, i bez iskustva očinske nežnosti.